Lenny Kravitz u Beogradu Ima još karata za koncert

Američki muzičar Lenny Kravitz održaće danas koncert u beogradskoj Areni. Ovaj svetski priznati i poznati muzičar nastupa pred domaćom publikom prvi put, a organizator čitavog događaja je Lupa Promotion.

Lenny Kravitz je američki kantautor, poducent i aranžer koji je karijeru započeo 1989. godine i od tada snimio osam albuma od kojih je čak pet imalo platinasti tiraž. U toku ove godine se očekuje izlazak devetog albuma It Is Time for a Love Revolution, sa koga je u oktobru objavio dva singla - Bring It On i I'll Be Waiting. Njegovu muziku je teško svrstati u određeni žanr jer se u njoj mešaju uticaji hard roka, soula, fanka, regea, psihodelije, a na svakom albumu neki od ovih elemenata izbije u prvi plan. Kravitz je svoj izuzetan talenat za muziku otkrio kao petogodišnjak kada je počeo da svira bubnjeve, a zatim i gitaru. Danas se spisak instrumenata proširio i na klavir, bas gitaru, udaraljke, sitar i harmoniku, a često sam snima svoju muziku prilikom izrade albuma. Izdao je četrdesetak singlova među kojima su mnogi zauzeli izuzetno visoka mesta na top-listama, a neki od najpopularnijih su: It Ain't Over 'Till It's Over, Are You Gonna Go My Way, I Belong To You, Fly Away, Where Are We Runnin'... Producirao je muziku mnogim kolegama kao što su Madonna, Vaneša Paradis, Aerosmith, Mick Jagger. Takođe, njegove pesme su se našle u filmovima: Austin Powers: The Spy Who Shagged Me i Bad Boys II. Karijeru su mu obeležile brojne nagrade, od kojih je važno spomenuti da je četiri godine zaredom, od 1998. do 2002, odlikovan Grammy nagradom Best Male Rock Vocal Performance. Tu su i MTV i Brit nagrade, pa čak i odlikovanje iz 1998. Most Fashionable Male Artist, koje dodeljuju časopis Vouge i kanal VH1. Cene karata: Parter 2200 dinara, Tribine I kategorije 2500 dinara, TribineII kategorije 2200 dinara, Tribine III kategorije 2000 dinara, Tribine VIP 3500 dinara , Lože 12000 dinara.

Već na osnovu svog školovanja kod Ibera Fransoe Gravloa bio je inspirisan francuskim slikarstvom rokokoa ali i holandskim odnosno flamanskim naturalističkim baroknim slikarstvom što naročito važi za njegove pejzaže. Iz finansijskih razloga vremenom je sve više zapostavljao čisto pejzažno slikarstvo i posvećivao se portretu. Dobijao je brojne porudžbine od visokog građanskog sloja i seoskog plemstva. Njegovi portreti celih figura delovali su uprkos virtuoznom načinu slikanja pomalo ukočeno budući da je Gejnsboro pri njihovom završavanju u ateljeu koristio lutke kao modele. Godine 1768. bio je jedan od osnivača Royal Academy i nakon što je 1774. promenio mesto boravka preselivši se iz Bata u London bio je 1780. pozvan kao slikar na kraljev dvor. U svom poznom stvaranju slikao je žanr slike sa prizorima iz običnog života seoskog stanovništva.

Леонардо да Винчи

Леонардо да Винчи (итал. Leonardo da Vinci; 15. април 1452 — 2. мај 1519) је био италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Био је описан као идеал "ренесансног човека" и као универзални геније. Познат је по својим ремек-делима, као што су "Тајна вечера" и Мона Лиза, а његови изуми се данас користе у модерној технологији, иако нису примењивани у његово доба. Помогао је развоју анатомије, астрономије, и грађевинарства.

Његове слике се данас сматрају врхунским делима овог "универзалног генија" како су га често називали. Био је фасциниран мистеријом људског лица и могућношћу читања "покрета душе" кроз покрете и изразе лица. Леонардов портрет жене фјорентинског званичника тога времена "Мона Лиза" надалеко је познат по загонетном изразу лица портретисане даме. Портрет "Мона Лиза" је први психолошки портрет насликан у историји те се зато даје толики значај овом делу.

Леонардо да Винчи је рођен у близини града Винчи у Тоскани 1452. године, а сликарство и вајарство је учио код Верокија, утицајног уметника тога доба. Више пута се селио, мењајући градове Италије — свуда куда га је водио посао. Пред крај живота 1517, на позив француског краља да ослика дворац у Паризу отишао је из Рима, где је тада живео, у Француску. У Паризу је и умро 1519. године.

 Детињство

Леонардо Да Винчи је рођен у доба ренесансе, 15. априла 1452. у једној сеоској кући, 3 км удаљеној од Винчија. Његов отац је био адвокат и није се оженио Леонардовом мајком, вероватно зато што је била кћер земљорадника. Једини поуздани податак о њој јесте да се звала Катарина. Леонарда је крстио парох Пијеро да Бартоломео. Са непуних пет година Леонардо је прешао да живи са оцем и маћехом.

Леонардо је ишао у школу у Винчију. Учитељи младог Леонарда су били затечени његовим питањима и размишљањима. У школи је учио да чита, пише и рачуна. Такође је учио геометрију и латински. Касније је усавршавао знање латинског, јер је сматрао да није довољно научио у школи. Са 14 година преселио се у Фиренцу, где је радио као помоћник у једној радионици.

Усавршавање у Фиренци

Леонардо учи занат у уметничкој радионици Верокија 1466. Андреа дел Верокио је био водећи фирентински скулптор, златар и сликар. Верокијо је одушевљен цртежима младог Леонарда и прима га у своју радионицу, где Да Винчи почиње да ради са многим познатим уметницима - Ботичелијем, Перуђинијем, ди Кредијем. У јуну 1472. Леонардо је постао члан сликарског еснафа, чиме је завршио шегртовање. У књизи уписаних у еснаф да Винчи је уписан под именом Лионардо.

Прво познато Леонардово дело је цртеж Арновалеја у мастилу, урађен 5. августа 1473. На њему се види Леонардова даровитост, јер је ралистично насликао пејзаж, што нико пре њега није урадио.

1476. Леонардо и Верокијо по наруџбини су насликали слику Христовог крштења. Леонардо је насликао предњег анђела и пејзаж. Разлика између ова два уметника види се у изради анђела.

Научни рад

1483. године Леонардо се сели у Милано да би радио као цивилни и војни инжењер за "Дуке" а посао сликара и скулптора му постаје споредно занимање. Леонардо је радио и као дизајнер и директор дворских фестивала. Ту започиње своје прве систематске научне студије базиране на практичним искуствима из анатомије, ботанике, математике, физике и механике. 1499. године Леонардо се поново враћа у Фиренцу. Наредне године ступа у службу француског краља, оставши у њој до 1506. године. након чега се враћа у Фиренцу до 1507. Из Фиренце наставља пут за Милано где ће живети наредних пет година. Од 1516. године па до своје смрти живео је у Француској са својим учеником и наследником Франческом Мелзијем (1491-1568).

Леонардо је најславнији интелектуалац ренесансног периода захваљујући мноштву његових интересовања: од војне архитектуре, преко анатомије, геометрије, астрономије, грађевинарства, хидраулике, физике до опште технике.

Иако су га за његова живота патрони ангажовали за најразличитије послове - од планирања утврђења, замкова и канала, до креирања балских одора - он је до данашњег дана остао познат као један од најважнијих сликара .

Да Винчи је целога живота цртао, правио је скице и нацрте, мастилом или оловком. Сачувано је 4 000 његових цртежа, често малих димензија. Леонардо је писао у збијеним линијама, написаним као одраз у огледалу, с десна на лево. Уз њих су цртежи биљака и шеме зупчаника и точкова. Читаве странице посвечене су оружју, копљима, буздованима, мачевима егзотичног облика. Ту су затим, скице за прављење утврђења и шеме артиљеријског оружја, цртежи летећих машина, тенкова, опреме за роњење и других фантастичних ствари, вековима пре него што су направљене.

Чак је дизајнирао и робота, који је могао седети, махати рукама и померати главом док би отварао и затварао анатомски верну вилицу. " Могу да правим топове, мало оружје, корисно и веома лепих облика, различито од оног које се користи." писао је уметник.

Да Винчи је цртао и различите животиње: псе, мачке, медведе, коње, па чак и змаја. Без знања детаља о анатомији осим оних које је могао да види голим оком, нацртао је "Дрво жила" на коме је приказао положај срца, плућа и главних артерија у људском телу.

Уметност

Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих је велики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметника Ренесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није се много разликовао од стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вешто одбацио ригидан начин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи сфумато, своју надалеко популарну технику.

У свом делу Поклоњење мудраца, користи нови композицијски приступ - централна фигура се налази напред и све је подређено њој, док су остале фигуре и предмети у позадини, груписани тако да још више истичу централну фигуру. Његове стилске иновације су још уочљивије у Тајној вечери, где је једну устаљену тему приказао на сасвим другачији начин. Уместо да 12 апостола представи као индивидуалне фигуре, он их групише у групе које окружују Христа као централну фигуру. Сасвим позади, кроз прозор је приказан пејзаж. Да Винчи апостоле и Христа приказује у моменту кад Христ објављује Јудину издају, и на готово реалистички начин приказује различите емоције апостола, запрепашћених овом вешћу.

Мона Лиза, Леонардово најпознатије дело, једнако је познато по иновацијама које користи у сликарској техници, као и по мистериозном осмеху субјекта који Леонардо приказује. Ово дело је кохезија две технике које је он установио - сфумата и кјароскура.

Да Винчи је утицао скоро на све касније уметнике високе ренесансе, а пре свега на Рафаела. У потпуности је изменио миланску школу, а утицао је и на школе у Парми, Фиренци и другим ренесансним центрима.

Bobi Čarlton progovorio o avionskoj nesreći iz 1958. godine
Nesreća iz Minhena i dalje me proganja
Nekadašnji fudbaler Mančester junajteda Bobi Čarlton konačno je progovorio na temu avionske nesreće iz 1958. godine u kojoj je poginulo osam njegovih saigrača. Bivši reprezentativac Engleske je rekao da ga je pad aviona, koji je on preživeo "samo sa posekotinom na glavi", uvek proganjao i da, iako je pristao da se priseti nesreće, o nekim scenama kojima je prisustvovao nikada neće moći da priča.
Avion Mančester junajteda je treći i poslednji put pokušao da uzleti sa zavejanog minhenskog aerodroma na koji je sleteo kako bi napunio rezervoar. Fudbaleri Mančestera su se, podsetimo, vraćali sa utakmice sa Crvenom zvezdom u Kupu evropskih šampiona.
- Kada doživite tako nešto, osećate se malo krivim. Čak i sada. Razmišljam o tome svakog dana svog života. Činilo mi se da je avionu trebalo izuzetno mnogo vremena da uzleti, a odjednom sam primetio da svi isto misle. Potom je postalo vrlo tiho. Kroz prozor sam video kako udaramo u ogradu. Tada smo svi shvatili da je situacija ozbiljna - rekao je Čarlton.
Čarlton se po padu aviona onesvestio i probudio van olupine iz koje je izleteo, kako kaže, 15 minuta posle udesa saigrač Hari Greg ga je spasio.
- Prvo sam pitao za saigrače meni zaista bliske - Tomija Tejlora, Dejvida Pega, Edija Kolmena. Mnogo sam vremena provodio sa njima. Kada su nam u bolnici rekli da su svi poginuli nisam mogao da razumem kako sam mogao da budem 50 jardi (45,72 metara) daleko od aviona i dalje vezan za sedište, bez ikakvih povreda, osim udarca u glavu. Kako je to moglo da se desi? Kako je moglo da se desi da meni bude dobro, a moji drugari su poginuli? Razmišljam o tome svaki dan. Nikada nisam mislio o tome kako imam sreće ili tome slično - zaključio je Čarlton, koji je imao 20 godina kada se u februru 1958. dogodila nesreća u kojoj su poginula ukupno 23 osobe. Čarlton je sa Mančesterom 1968. godine osvojio titulu klupskog prvaka Evrope, a sa engleskom reprezentacijom 1966. i titulu svetskog šampiona.